U vremenu opterećenom terapijama, teretanama, dnevnicima zahvalnosti i slaganjem savršenih rutine, jedan je psihoterapeut u viralnom videu postavio pitanje koje nas mora natjerati da zastanemo: „Kada je rad na sebi prestao biti sredstvo da bolje živimo s drugim ljudima i postao sam sebi svrha?”
Upoznati svoje granice i razumjeti vlastite okidače je korisno, ali psihoterapeut upozorava da problem nastaje kada se cijeli život počne vrtjeti samo oko nas. „Šta će ti najbolja verzija sebe ako nemaš kome da je daš?”, pita on i dodaje da smisao osobnog razvoja nije u tome da postanemo toliko samodostatni da nam više nitko nije potreban.
Danas se olako pozivamo na čuvanje vlastitog mira i odlazimo čim odnos postane težak. No, on podsjeća da nam mnoge najvrjednije stvari u životu neće biti ugodne – poput ustajanja noću zbog djeteta, njege bolesnog roditelja ili ostajanja uz prijatelja čiji se život raspada.
„Smisao je da postanemo ljudi koji znaju voljeti, podnijeti, da se povežu, da daju nešto drugome i da nekome pripadaju – a da pritom ne izgube sebe.”
@dr_marko_psihoterapija Možda smo toliko zauzeti popravljanjem sebe da smo zaboravili čemu bi taj rad trebalo da služi. Ne mora svaki dan da napravi bolju verziju tebe. Neki dan neka samo učini da je nekome bilo lepše zato što si postojao. #psihologija #radnasebi #psihoterapija #odnosi #licnirazvoj
Zato nas poziva da se vratimo jednostavnim ljudskim gestama: da pozdravimo susjeda, nasmiješimo se blagajnici, nazovemo brata ili sestru nakon svađe, pustimo nekoga preko reda i spustimo telefon dok nam dijete nešto priča. Na koncu, zaključuje da napredak nije u tome da nam nitko ne treba, nego da budemo netko pored koga je drugima malo lakše.
