”Nastavi uporno na onom što sam ti rekao da činiš, a Ja ću štititi tvoj život. Ako pokušaš štititi sama sebe, udaljit ćeš se od Mojeg izbavljenja.”
Bog je obećao Jeremiji da će ga osobno izbaviti – ”nego ćeš dobiti život kao plijen (nagradu)” (39,18). To je sve što Bog obećava svojoj djeci.
Kud god nas Bog pošalje, pazit će na naš život. Jesmo li ravnodušni prema osobnoj imovini, jesmo li jako za nju vezani? Ako smo jako vezani, paničarit ćemo, srce će nam se kidati i bit ćemo očajni. Imati pravilan pogled, dokaz je da smo duboko ukorijenjeni u uvjerenju da smo od Boga osobno izbavljeni.
Propovijed na gori ukazuje da kad smo u poslu Isusa Krista, tada nemamo vremena baviti se samim sobom. Isus, ustvari, kaže: ”Ne brini se postupaju li s tobom pravedno ili ne.”
Traženje pravde je doista znak da smo skrenuli od odanosti Njemu. Nikad ne traži pravde u ovome svijetu, ali nikad je ne uskraćuj.
Ako tražimo pravdu, počet ćemo prigovarati i prepustiti se nezadovoljstvu i samosažaljenju, kao da kažemo: ”Zašto se sa mnom tako postupa?” Ako smo odani Isusu Kristu, nemamo se što buniti protiv onoga s čime se suočavamo, bilo to pravedno ili nepravedno.
U biti, Isus kaže: ”Nastavi uporno na onom što sam ti rekao da činiš, a Ja ću štititi tvoj život. Ako pokušaš štititi sama sebe, udaljit ćeš se od Mojeg izbavljenja.”
Čak i najodaniji od nas postajemo u nekom smislu ateisti – ne vjerujemo Bogu. Na prijestolje postavljamo svoj zdravi razum i samo mu pridodajemo Božje ime. Oslanjamo se doista na vlastiti razbor, umjesto da se pouzdamo u Boga svim svojim srcem (Izreke 3,5-6).
Autor: Oswald Chambers
