Portal Novi list nedavno je postavio nekoliko pitanja i zamolio riječkog nadbiskupa Matu Uzinića za odgovore. U nastavku donosimo jedno pitanje i nadbiskupov odgovor o još uvijek aktualnim blagoslovima istospolnih parova.
Novi list: Svećenici ne mogu blagosloviti homoseksualne osobe kao par već samo kao pojedinca, jer, prema učenju KC ne mogu blagosloviti njihovu vezu. Samim time što na istospolni par zazivaju Božji blagoslov, traže od njih da ne nastavljaju tu vezu koja je po učenju Katoličke Crkve inherentno neuredna. Drukčija je stvar s heteroseksualnim parovima koji nisu vezani sakramentom braka u Crkvi, koje svećenik može blagosloviti, budući da blagoslovom zaziva i Božji upliv u njihov život te da svoju vezu i sakramentalno potvrde. Pitam vas to u vidu vaše izjave na Tribini o Fiducia Supplicans: »Ja osobno smatram da uopće nije problematično blagoslivljati parove i da je to bilo nakana Deklaracije.«
Nadiskup Uzinić: Katekizam kaže da su »homoseksualni čini u sebi neuredni«, no ne može se odnos dviju homoseksualnih osoba svesti samo na seksualni čin među njima. Homoseksualni parovi se poput heteroseksualnih vole i međusobno pomažu. Zar se to ne može blagoslivljati?
Uostalom, i kad blagoslivljamo heteroseksualne osobe koje ne žive u sakramentalnom braku, ne želimo i ne možemo blagosloviti heteroseksualne spolne čine među njima, nego njihovu ljubav, brigu jednog o drugome i, eventualno, o njihovoj djeci, te sve dobro u njihovom odnosu.
Papina deklaracija Fiducia Supplicans je, kako sam razumio, željela naglasiti da se ne smije dogoditi poistovjećivanje tih blagoslova s liturgijskim sakramentalnim blagoslovom koji se dobiva u sakramentu ženidbe, a koji ima drugačiji oblik i drugačije značenje.
Stalo joj je do toga da se nešto što nije i ne može biti sakramentalni brak ne poistovijetiti sa sakramentalnim brakom. S druge strane, dokument želi podcrtati da Bog ne uskraćuje svoj blagoslov i svoju blizinu bilo kojem svom djetetu.
Svi imamo puninu dostojanstva djece Božje i toga trebamo biti svjesni i tražiti puninu života u što bližem zajedništvu s Bogom i s ljudima.
Stoga je to poruka i svim vjernicima – prvenstveno da druge gledaju u svjetlu ljudskog dostojanstva, kao braću i sestre, a ne u svjetlu seksualne orijentacije, svodeći ih na tu dimenziju.
U današnjem svijetu materijalizma i individualizma potrebno nam je više solidarnosti i sućuti, a manje stereotipa i antagonizma. Toliko je skupina koje apriori odbacujemo, i tako je lako mrziti i savjest umiriti u razbibrizi ili u samosažaljenju. Neprihvatljivo je da to bude kršćanski put.”
Isus je ljubio sve ljude, ali je uvijek rekao idi i ne griješi više
E moj nadbiskupe dali si budala ili nemaš mozga? Mišljenja sam da ti nemaš ni mozga i da si velika budaletina. Kad je več tako da nemožeš dobiti moždani udar, bilo bi dobro da barem nas obične ljude nelažeš.
Kako se nesramite barem samih sebe pa onako pošteno nekrenete propovjedati Istinu koju nam je ostavijo Isus Krist.
Jedini čovjek koji je hodao po zemlji. Jedina osoba koja je propovjedala istinu. Na žalost razapeše ga i ubiše gamad . Ostali su iza njega neljudi koji su do dana današnjeg izkrivljivali njegove rjeći i njegova djela da bi vašim guzicama bilo bolje.
Eh Boze dragi, oprosti im ne znaju sto cine…to je sve sotonizovano
Da na dragi Bog sacuva ovakvih slučajeva i svestenika!!!
Bog je stvorio ženu i muškarca da stvaraju novi život, a ne ovo drugo što vi blagosiljate! Navodno nije to samo samo seks!!! Ljubav, brižnost, pomaganje….. pa isto i ja volim , poštujem i pomažem moje prijateljice , al ne opštim sa njima!!! Žalostite Boga ☹😔.
Najtragičnije je što inače pred Bogom ni ne postoje suštinske razlika između heteroseksualnih i homoseksualnih parova jer i jedni i drugi većinom svoj odnos temelje na međusobnom udovoljavanju svojim željama, a ne na odnosu prave nesebične ljubavi. Upravo zato znatan procenat heteroseksualnih i ima potrebu da farisejski osuđuje homoseksualce jer im samima nije čista savest, jer odnos temelje na grešnim željama, pa kako su sami pod osudom, mogu homoseksualcima da pruže samo to što imaju – osudu, a ne mogu da im pomognu jer sami nisu pobedili svoju želju. Homoseksualci ne žele da budu licemeri i da želje sputavaju, a pravo rešenje, pobede nad samim željama, heteroseksualci nisu u stanju da im pruže jer ga ni sami nemaju. Oni svoje želje samo sputavaju u ispoljavanju i zadovoljavanju na neprirodan način, po čemu se ne razlikuju od satanista koji definišu greh onako kako to čini osnivač crkve satanista Anton Sandor La Vej: “Greh nije greh ukoliko se izražava na prirodan način i ukoliko ne ugrožava drugoga.” Većina heteroseksualaca, čak i ako sebe i smatraju hrišćanima, zastupa satanističku predstavu o grehu, ne shvatajući da Božji moralni zakon gleda na motive srca i da samu želju proglašava grehom: “Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju dok zakon ne kaza: ne zaželi.” (Rimljanima 7,7) “Telu ne ugađajte po željama.” (Rimljanima 13,14) “Ljubazni! Molim vas, kao došljake i goste, da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na dušu.” (1.Petrova 2,11) “I da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;” (4.Mojsijeva 15,39) “A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom.” (Matej 5,28) “Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta.” (1.Jovanova 2,16)
Zrelom reakcijom posvećene volje još u vreme prvih adolescentskih iskušenja naše emotivne i seksualne sposobnosti treba da ostanu samo sposobnosti za izražavane ljubavi prema saputniku, a ne da se pretvore u oruđe unutrašnje satisfakcije, jer time pridajemo svojim sposobnostima nemoguću misiju spasitelja ispraznosti naše duše i kršimo Prvu Božju zapovest koja glasi: “Nemoj imati drugih Bogova uza me.” (2.Mojsijeva 20,3). Ako apostol Pavle sa pravom za proždrljivce kaže da im je “trbuh bog” (Filibljanima 3,19) to važi i za sve drugo što stavimo na mesto Boga. Unošenje sebičnih (emotivnih) želja u brak od pojave romantizma 19. veka, i telesnih (seksualnih) želja od seksualne revolucije 20. veka, učinilo je odnos sa partnerom prokletim i upropastilo je brak, jer ljudi za tako nešto jednostavno ne služe. Svako traženje sreće od drugoga završava se razočarenjem, jer osećanja i doživljaji užitka koje nam izaziva druga osoba, ma kako da su uzvišeni, nikada ne mogu da zadovolje žeđ duše, već mogu samo da uguše svest o našoj ispraznosti. Oni treba da imaju ulogu POVODA za izražavanje sreće i ispunjenja koje mi već prethodno treba da imamo u Bogu, a ne da imaju ulogu UZROKA našeg zadovoljenja, što je njihova neispunjiva uloga, koja uskoro dovodi do prebacivanja jedan na drugoga krivice za sopstveno nezadovoljenje, razočarenje u saputnika i depresiju. Kriva interpretacija religije ne ukorava samu želju kao greh, već joj daje izgovor da institucijom braka pokrije svoj greh da više nije greh. Ali zato takav brak postaje proklet.
Površno poimanje zahteva Božjeg zakona ometa većinu i heteroseksualaca i homoseksualaca da se pokaju za bilo koji greh jer ne shvataju da Božji zakon ukorava loše motive srca. Takav vernik će da se pokaje što ti je rekao tužnu reč, a ne kaje se što je takav. On se kaje što nije bio bolji licemer. Narkoman se kaje samo za loš NAČIN opijanja, a ne i za samu ŽELJU za opijanjem, pa se sada, kada je ostavio drogu, opija muzikom, emocijom bliskosti prema drugim ljudima i mističnim osećanjima prema Bogu.
Stvarni susret sa Bogom bi rezultovao umiranjem sebi (željama velikog Ega za satisfakcijom) jer je žeđ duše konačno zadovoljena u Bogu: “Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre oprosti se od greha.” (Rimljanima 6,6-7) “Tada Isus reče učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom. Jer ko hoće svoju dušu da sačuva, izgubiće je; a ako ko izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.” (Matej 16,24-25)
Većina vernika ne ume da pobedi grehe ne samo zato što se zavarava reformom misli, osećanja i postupaka, dok motivi srca ostaju nereformisani, već i zato što se kaje iz motiva svje pale prirode (krivice, sramote i sebičnog sentimenta) umesto da se okrene Bogu i nađe u Njemu snagu pokajanja iz prave ljubavi. Čim popuste osećanje krivice, sramote i tuge, takvi će ponovo da ispolje greh koji nikada nisu ni pobedili na nivou želje i stanja duha. Osim toga, kada čovek iz straha od kazne ili sramote sopstvene gordosti sputa ispoljavanje svog greha, on tada ne može da trpi one koji taj greh otvoreno ispoljavaju, jer bi sam voleo da ga upražnjava, ali ne sme zbog osude savesti. Zato prorok Isaija opisuje kako se licemer gnuša drugih grešnika: “Koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe, ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan.” (Isaija 65,5) Isus Hristos kaže za fariseje da “mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu (prezirahu)” (Luka 18,9).
Licemerstvo formira kod ljudi jaku sklonost ka lažnom moralnom osuđivanju kao i jaku potrebu da represivnim putem druge primoraju na ono isto licemerstvo pod kakvim se i sami nalaze. Biblijska knjiga Otkrivenje opisuje otpalu crkvu kao bludnicu koja sprovodi blud sa carevima zemaljskim (Otkrivenje 18,2-3). Budući da ne poznaju silu Božjeg Duha koji kroz Jevanđelje menja ljudska srca iznutra, licemeri hrle ka političkoj moći da bi mogli da represivnim putem uspostave licemerni mir i red među ljudima i narodima. Liberalizam prema homoseksualcima daje otpaloj crkvi izgovor za sopstveno jačanje političke moći, što masa licemera (prorečena u 2.Timotiju 3,1-5) hrli da što više podupre.
Lipo receno, uvijeno u celofan ” Church of nice” pakeraj. No, po mom misljenju, netacno! Nije ISUS blagoslovio zenu na studencu, a jos manje homoseksualni par! Pa kad nije 2000 godina, zasto smo se mi sad tog “spasonosnog” pothvata sitili???…umisto da ljude u ljubavi navodimo da je to smrtni grijeh, i da se zalazemo za spas njihovih dusa, mi ih, eto, …blagosivljamo, ko Nes.caffe 2 u 1 ! A duse….ko jos za to mari! Vazno je ici ukorak s vremenom! 😭😡
No, zna se dobro: najmodernije je vrime ono, MLADO “samo “svojih otp.2 milenijuma…🙏🏽🙏🏽🙏🏽🙏🏽🙏🏽🙏🏽
Svaki čovjek ima pravo na blagoslov, ali dali bi Isus blagoslovio nekoga, koji nije spreman, da se obrati? Siguran sam, da ne bi. Najprije kajanje i obračenje, poslije dodže blagoslov. Pa pri tome nije ni toliko bitno, dali je to posamezan čovijek ili nekvi par. Blagoslivljati istospolni par koji živi u težkom griješnom stanju, u nebovapijučem grijehu, i koji nije spreman na obračenje, je kao da bi blagoslivljao sotonu.