Koliko mi ljudi čekamo nekoga koga volimo? Možda čekamo sat ili dva. Ali što ako moramo činiti isto svaki dan? To zahtijeva toliko strpljenja i predanosti, zar ne?
Russell ima psa po imenu Emmy koja radi kao licencirani pas pomagač. Kad Emmy radi, izgleda potpuno ozbiljno. Ne smiješi se niti maše repom. Ali kad dođe poštarica Christy, Emmy postaje potpuno drugačiji pas.
Već dvije godine Emmy čeka Christy u travi
Sjedit će ondje i više od sat vremena ako mora. Emmy poznaje zvuk motora poštanskog kamiona. Kad ga čuje, trči do ulaznih vrata, a Russell je pušta van.
„Kako se poštanski kamion sve više približava našoj kući, Emmyin rep postaje sve brži i brži“, kaže Russell. Kad se Christy zaustavi, Emmy trči prema kamionu.
„Stajat će unutar kamiona mašući repom i bokovima, a Christy će joj uvijek govoriti visokim glasom, pozdravljajući Emmy.“ Pogledajte u videu u nastavku.
Russell i Christy ne planiraju ove posjete. Russell čak nema ni Christyn broj telefona. Christy dolazi ponekad u 15:00, ponekad u 18:00. Emmy samo čeka svoju prijateljicu.
Christy toliko voli Emmy da Russellu govori svoj radni raspored. Russell je njezin jedini klijent koji zna kada ima slobodan dan. Na taj način Emmy zna da ne treba čekati.
Danima kada Christy radi, ali ne može zastati, ostavlja poslasticu u poštanskom sandučiću koju Emmy kasnije pronađe.
„Ljudi vole vidjeti Emmy jer ona predstavlja upravo tu čistu radost i ljubav“, kaže Russell.
