Britanska javnost ostala je zgrožena tragičnom smrću Thomasa „Tomboya” Caseyja, 34-godišnjeg oca koji je preminuo od srčanog udara u čekaonici bolnice Broomfield, nakon što su njegovi vapaji za pomoć navodno ignorirani.
Iako je Thomas stigao u bolnicu s jasnim simptomima kardiovaskularnih problema, medicinsko osoblje mu je dalo tek paracetamol i reklo da čeka svoj red. Njegov sin, koji se također zove Thomas, bespomoćno je gledao kako mu otac plavi na podu čekaonice.
„Moj otac je umro pred mojim očima. Nacionalna zdravstvena služba (NHS) ga je ubila”, izjavio je ogorčeni sin za medije, dodavši da su dan ranije napustili drugu bolnicu nakon sedmosatnog uzaludnog čekanja.
Svjedoci događaj opisuju kao „apsolutni kaos”. Dok je mladi otac umirao na podu, osoblje je navodno postavljalo administrativna pitanja, a prisutnima je rečeno da „okrenu glavu” umjesto da se pacijentu osigura dostojanstvo.
Thomas je bio cijenjen radnik koji je sam izgradio obiteljski posao, a iza sebe je ostavio neutješnu obitelj. Dok bolnica najavljuje istragu, javnost i obitelj poručuju: ova se tragedija mogla spriječiti da je bilo samo malo više empatije i hitne reakcije.
Sramota i zalosno mogli su odmah hitno reagovati i spasiti coveka ali ja iz licnog iskustva znam zena je donesena u ambulantu lekarka kaza neka sedne na klupu i saceka bila sam sa sinom koji je zapomagao molim vas dajte spasite zenu gusi se oni pre pauze 15 minuta odlaze na dorucak niko od lekara ni negledaju na nju moj sn jos jednom poceo vikati halo jer ste gluvi umire zena i tako je i bilo ugusila se asmu je imala postavila se hitna kola pogledao kazao samo nosite je u kola preminula je zalosno meni je ovo sa ovim covekom jako zao ali oni lekari kao da misle na ljudski zivot ne kao da smo stoka ja sam srcan bolesnik verujte od 8 ujutru do pola 9 uvece sam tek primljena na ultra zvuka srca kada god sam pitala kada sam na red odgovor je morate cekati eto zao mi ovog coveka njegovoj porodici saucesce a njega neka Anjeli cuvaju 🖤🖤🖤🖤😢😢😢
Bog da vam dusu prosti a dete neka nastavi ocevim stazama i dobro zapamti ko nije hteo pomoci. I kod nas Srbija isto. Postali smo kao plemena. Niko nikom pomoci. Trebace i njima pomoc i njinim unucima.Saucesce. nismo daleko svi smo ljudi.